|
A moj blogić... ne mogu vjerovat... još tu... ko bi reko da ima ljudi koji još pišu... ja sam na njega skroz zaboravila... ne mrem vjerovat da sam se od prve sjetila lozinke i sveg...
ah gdje su odletjeli ti bezbrižni dani, bez brige i pameti... gdje vremena ima na pretek i sve se stigne... zar sada minuta traje kreće nego nekada... ah nakupilo se već godina staža na ovome mjestu... kolko uspomena, događaja, slikica, pustolovina, ljudi... ah... hvala svima što su postali i ostali dio mog života... uffff kako emo... al ipak ništa više nije kao nekad pa tako ni ja... život ide dalje a ono kaj je bilo, bilo je... vidjemo se... |
|
coece nisam pisala tolko dugo ovdje da sam vec zaboravila koja je adresa...
vec pomislih da su ga izbrisali... al jos se drzi... sve pici u kurac... a stas to je karma... najmanji grad s najvise semafora je brijem kutijevo, hihihihi ima cak i radno vrijeme... ova tipkovnica je bas ono... ya popiydit nemam kvacice i sve je pomjesano... to se treba sredit... a valjda bu uskoro... nema inspiracije... idemo dalje... |
|
koga li izabrati, da li izaći uopće na izbore... koje napravio manje...
sve su to stvari s kojima smo bombardirani u zadnje vrijeme... smatram da bi svatko trebao glasati... to nam je u biti i obaveza... na kraju krajeva narod je taj koji bi trebao imati zadnju riječ, a izbori su najbolja stvar za to... nije samo stvar u tome da biramo menje zlo... jerbo kod nas se sve više manje kad je politika po sljedu svodi na zlo, a ne dobro, već ako ste pratili medije... a samo to je zastupljeno... izbori, izbori, izbori... uglavnom... prikazuje se kaj narod doista misli, a svi misle isto... zasičeni smo obečanjima, prepucavanjima... issss... ko smišlja njihove reklame... ono hdz... koje je to smeće... ona reklama sa svjetskim političarima je degutantna i nije trebala na tv... jerbo je sve izvučeno iz konteksta i ne pokazuje pravo mišljenje osoba koje su to izrekle... a da ne govorim o reklamama sa sportašima, kaj im je to trebalo u životu... ma strašno... mah mah... |
|
imala sam na umu neku dubokoumnu temu...
al tokom dana ona je isparila ko i većina stvari u zadnje vrijeme... zima ubija... uf fuj... dosada... e kak mrzim jebeni zet-ovski raspored... ok busevi nam ne voze tokom noći al mogli bi bar noćni doć... kak me živcira kad ne doć... mislim kaj ti je to čekat 2h... ma svi mi volimo zujat po zimi... uglavnom... subota za izać ak nemaš auto je pomalo ukurcu jerbo razlika između zadnjeg noćnog i prvog jutarnjeg je gotovo 2h... i preostaje ti sam da se šetuckaš... došla sam doma u pol 8 ujutro... koji je to kurac... debilno, aj bar ubih oko u tramvaju... e kaj se to djelio jučer na savskom, jerbo jučer bilo ekipe za popizdit... csi mi na tv-u... predobra serija... e da... najbolje kokice su one s maslacem... baš sam ih jela sad... morah to napisat... one od sira su preodvratne... ko to jede... niš... ciao ciao vidjamo se... hmmmm da |
|
Hmmmm ne biješe me dugo, bijah zaokupljena sa svime i svačime, neko vrijeme ne biješe interneta i tak...
a jbga... kaj mai... hmmmm... trudi se, radi se... totalno sam se isfurala iz ove blog sheme... a štaš...   nekih se stvari ne želim odreći...  |
|
sreća... jeste se kad osječali, ono ispunjeni srećom...
ne znam kak bi opisala taj osječaj al... ono... osječaj da nema granica, da možeš sve... jako se dugo nisam tak osječala, stvarno dugo, al ne znam jučer se u bit sve nekak promjenilo, probudih se rano, da učim i to me ispunilo, sječam se vremena kad sam ja ubiti voljela učit... nikak mi nije bilo jasno kak mi je uspjelo prošlu godinu tak lako proć asad se tak zajebavam, jednostavno zaboravih neke stvar... gotovo zaboravih živjet... niš me nije kao mučilo, a uvijek rastrgana između nečega... napokon su mi se poslagale kockice u glavu... ah... pa di će mi sad bit kraj, samo u granicama vlastitog uma... ko zna možda sam dista pukla i sad je došlo do određenog spokoja... issssss.. nikad ta sebe ne bi rekla da će na kraju sve ovak završit... kak život nemreš planirat... jeli moguće imati sve... pa nije svi mi težimo nečem više... čovjek koji ništa ne želi nije u biti čovjek... želja za nečim je ta koja nes tjera da idemo dalje i kad posustaneš ima onih uz tebe koji te dižu i guraju... ruka ruku mije... iako na ovom svijetu, našem malom svijet ima toliko zlobe, opet uvijek naiđeš na nekog, nije bitno ko nije bitno kaj, čak ni zašto... jednostavno oni su tu... baš tu uz tebe.... život ide dalje, nikad ne staje, niti prestaje... beskrajna energija... pozitivna, negativna, na svakom je da se odluči, ja jesam i idem dalje... korak po korak.... život nudi puno mogućnosti a na tebe je da odebereš kojom stranom ulice... nema stajanja... idemo dalje...  |
|
čini mi se da ovaj blog više nema smisla, nekad sam uživala pisati postove, komentirati i čitati druge... a sad, sad mi je to takva tlaka...
ahhhhh dođe čovjeku da se mjenja... kad se sjetim vremena kad se sam pilo i zajebavalo, al definitivno ne žalim za tim, pa da je tak vjerojatno sad ne bih ovo pisala... ne znam jel to ima veze s godinama, ljudima koji me okružuju, situacije, a u biti sve ukomponirano... čoeče, promjenih se... došlo je i moje vrijeme... kad kažem promjenih ne mislim da sam sad odrasla, ozbiljna, dapače... namjeravam bit djete cijeli život... odnosno odrast al pritom ne ubit ono dijete u sebi... chill...  neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...  end... vidjamo se... |
|
ojla... ev novi postić nako dugo vremena... nema se više vremena tratit na blog... hmmmm kaj reć... ne znam, stvarno... desilo se dosta toga kaj me natjeralo na razmišljanje o tome kaj želim... kaj ja znam s vremenom se stvari poćinju mjenjat... joj kaj me čeka u ponedjeljak... hmmm brijem da mi je bolje da ni ne razmišljam iako sam dobila upute da se psihički pripremim... a niš vidjet ću u ponedjeljak... idemo dalje... isssss žuta minuta je na tv-u i kako je to glupo... idem prebacit... nema niš na tv-u koja katastrofa... napokon nađem vremena sam da bacim pogled na njega a sad niš na njemu... ovo je urota... danas čagica yes yes... aj vidjamo se... |
|
i tak... kaj mai...
ma niš posebno, nema se vremena pa baš ne pišem neš... nisam danima bila na internetu... blogovi su mi postali nekak dosadni, sad mi puklo da bi mogla napisat koji postić... bed mi kaj baš nemam vremena za sve ljudofe al to bi se trebalo promjenitiposlje uskrsa jerbo mi dragi gre domeka pa ću imat više vremena za druženje s ljudofima... joj beba mi se javio super super, dugo se ne vidjesmo al uskoro gremo na kavu... e da bili na nenormalnom balaševiću... kako dobro bilo... ha ha uspio preživjet susret s mojima i usput se dobro zabavit... kak je sve u kurcu... danas nisam niš učila, baš mi dan nekak propo, aj valjda će sutra bit produktivnije... ke još reć, a ne znam... baš je ono bzvz... ne da mi se niš... aj vidjamo se... |
|
ev mene malo...
dugo ne napisah nešto, al jbga nema se vremena... neke druge stvri mi zaokupirale život tak da ono... jbga stvari se s vremenom mijenjaju... i tak... ne znam o ćem da pišem osim o tome da sam bila u sarajevu s ekipom s faksa (forumaši)... bilo prejebeno, nemrem to opisat... mislim kad uzmeš u obzir da je nas 10 živjelo pilo, jelo i spavalo zajedno i to u jednoj sobi je doista fascinantno pogotovo kad uzmeš u obzir da se znamo nekoloko mjeseci... ponekad se ljudi jednostavno nađu... ovo je pogled sa vidikovca na grada...  slika baš i nemože dočarati osječaj... sarajevo je jedan topli i fascinantni grad, jednostavno čim dođeš zaljubiš se u njega... hmmmmm a kaj smo mi radili, dal je to upitno, pa pilo se uglavnom... obišao se grad... zadnji dan smo sjeli na tramvaj i otišli negdje... uglavnom taj dio grada izgleda ko novi zagreb...  puno ljudi me pitalo dal ima gdje za izać il smo sam visili u pivnicama... nismo bili ni u jednoj pivnici, mislim jesmo al smo odmah izašli jerbo bijaše krcato... ima gro mjesta za izać i za svakog se može nać po nešto... pošto smo bili sam na tri noćenja nismo obišli sva mjesta u gradu, al tam di smo bili bijaše jebeno... i nije sav razrušen kak većina ljudi misli... ljudi tamo su dobri pristupačni, uglavnom moglo bi se reć ono kaj mi nismo...  ovo je slikano u ulici gdje nam je bio smješten hostel... ovo kaj vidite s desne strane je groblje... naime njihova groblja se nalaze po cijelom gradu... i tak... ak imate priliku odite tam nećete požalit... sljedeća destinacija beograd... valjda uskoro... pozzz vidjamo se... |
|
članak
uglavnom ev nakon godine i pol objavila se naša slikica... uglavnom da vas uputim u priču, radi se o plaćanju školarine djeci branitelja a slika je slikana ispred mog faksa na dan prijamnog... uglavnom čitam komentare i mogu reć da u našoj zemlji žive takve zatucane, neobrazovane seljačine da je to prestrašno... kak si mogu dat za pravo komentirat stanje na sveučilištu kad tu riječ ne mogu ni izgovorit a kamoli da neko od njih ima diplomu... btw studiram ekonomiju i ovi komentari naspram izgleda su me skroz raspidili... na mom faksu ima tolko neprosperitetnih glupana i glupača koju "pristojno" izgledaju, kaj god vama seljačinama to značilo... a u glavi imaju manje od propuha i onda tkavi jadnici idu komentirat druge... naime tak je moja kolegica iskomentirala nedavno da ne kuži da kak na ovaj faks mogu dolazit ljudi u tenisicama i s pirsevima... hmmmmm nije da je ona par dana prije dolazila u tenisicama, al onda si je kupila nove štikle pa ja sad čru student... da ne smijem zaboravit činjenicu da je plazila po zidu dok smo hodali stepenicama jerbo nemre hodat u petama... glupača, da ne govorim o kvocjentu inteligencije... pa i puž bi prije naučio neke osnove od nje... i onda se pita zakaj ju svi stalno prcamo... ZATO KAJ SI NEOPISIVO GLUPA... mojca me tjera... moram da grem... pozz vidjemo se... |
 I tak... i taj dan je prošo... valentinovo... bilo ljepo... makar nisam romaničan tip i to mi valentinovo nekak tak bzvz... al dobro idemo dalje... primjetih da sam u prošlom postu napisala da manje pijem i da polinjem učit, kao nema zajebancije, je kurca u zadnje vrijeme sam sam pila i zajebavala se tak da i nisam baš postigla neki akademski uspjeh... al bit će bolje ima vremena... sam se opijam s ljudofima, al tome mora doći kraj... iako mi svi fale i sve bi htjela vidjet i bit sa svima, al snave ipak ima pravo, nemrem tak ipak neke obveze i neki ljudi su mi sad ispred drugih i ak mi se zamjeri da propustim koju pijanku onda to nisu ljudi kojima je ubiti stalo do mene... ma kaj ja pričam ipak sam i ja sebična kuja, vrijeme je da se posvetim sebi i ozbiljnijim stvarim... budućnosti... jebate sutra se moram ful rano dić, vadit krv, pa radit, pa kupit karte za pipse i na kavicu i ode cijeli dan... al dobro... nikad nije dosadno... kumće mi imalo rođendan jučer al kao okupljanj il ti slavlje bilo u subotu...    mal sam kljucala jerbo tjedan bio prepun, izlazaka, zajebavanja i inih pizdarija... blokada... ma niš uživajte... i vidjamo se... |
|
ev novi post, ko bi reko, nađoh malo vremena...
dugo nisam bila niš pisala, puno toga se zbilo, napravilo, i tak... od kud početi... ajmo sa činjenicom da me zajebavaju osobito buraz da sam se pokorila, a jbga jednom je i do tog moralo doć, pa kaj onda ak sam bila na lolama bilo mi je dobro iako da jebilo više alkohla u krvi bilo bi bolje... privikavam se na taj ajmo reć novi način životu...  a daljnjim novostima, mali šok... pogleč ko nam je tu...  jebate do sad su nam svi govorili da si sličimo al sad smo identični, ko da smo blizanci... al nismu... he he kaj dalje ufffff fuks, popadah sve predrokove tak da sad laganini se spremam z aispite, prvi na redu u ponedjeljak... kumče mi dolazi sljedeći tjedan, vodim je u turbo limač jerbo joj uskoro rođendan pa joj grem nekaj kupit...  danas se nikam nejde jerbo sem umorna imam dosta za učit... nema zajebavanja... he he se pohvalim više ne pijem tolko i tak, smirih se skroz, ko bi reko da neki ljud može imati takav utjecaj, al dobro... bijasmo u chvari u srijedu il ti prekjučer bilo jebeno, pozdraf svima osobito sex-i kokama koje su nam svirale... dosta od mene za denes, pa se vidjamo pozz |
|
jeste se kad zapitali što želite u životu... što doista želite u životu...
u zadnje vrijeme se to dosta pitam... hmmmmm kad nađem vremena za razmišlanje koje nije vezano uz faks ili druge ljude... u zadnje vrijeme mozak su mi prepunili drugi ljudi, jednostavno višem razmišljam o drugima nego o sebi... pomalo mi je dosta svega... malo olakšanje mi bilo u utorak... jučar u biti... opet okupljanje forumaša bilo jebeno... nismo tolko popili ko prijašnjih puta, al zato smo se iščagali u gjuri2... ma prejebeno... zazujtah malo... kaj oću, kaj ću, osim onog kaj ne mogu nikako imat, više vremena, ne znam... nekak mi se čini ko da imam sve, a opet... nemem nekaj fali... al ne znam kaj... ponekad se pitam hoću li se ikad promjeniti... na kraju krajeva u biti ljude ne možeš promjeniti, jerbo ti si već izgrađena ličnost još kad si dijete, brijem da s neke 3 god. il tak neš... da mjenjamo se... i ja sam se puno promjenila u ovih godinu dana, ono malo sam ozbiljnija, recimo... drugaćije gledam na stvari, a opet.. ne mogu si pomoći... više manje sve promjene su pozitivne, bar ih ja tak doživljavam... osim jedne... jednostavno više nemam tolko tolerancije ko prije, jednostavno ne mogu više tolerirati neke stvari, ljude... osobito ljude svi mi imamo glupe izjave, pijane ispade, ma i trjezne... al neki ljudi... jednostavno ne... hmmmmm učeje, moram ići učit, a kaja ja sad radim pišem post, a moraš nekak ubit vrijeme... granice... to mi je sad palo na pamet, razmišljajući o jednom nedavnom događaju, gdje su granice, jesu li one individualna stvar, al kad ti neko kaže da si prešo sve granice, zakaj bi slušali njega, zar ima neko nepisano pravilo il tak neš ko bonton... do kud možemo ić... kaj se tolerira, a kaj kažnjava... život u svjetu pravila... živimo u svjetu nepisanih pravila i to me totalno ubija... zbog tih pravila stvari su tako jednolične, tako iste... kopije... nema više individualiza, umro je... od usamljenosti... koja ironija... da se vratim na početak, ne znam kaj želim zato uglavnom radim stvari koje mi dođu, al i ja se ponekad zaustavim... zašto, zato kaj poštujem i volim neke ljude, kaj god neki rekli ili mislili... kolko sam dobra i draga dalo bi se diskutirati... i onda se pitam, poštujem li te... zašto mislim da je odgovor negativan |
|
i tak...
bezveze... osječam se totalno bezveze... dosadno mi... niš mi se ne da... našla malo vremena pa ajde da napišem neki post nemam nimalo inspiracije, niti mi se neda nekaj pisat al ono baš da ne bude takvo mrtvilo... trulež... totalni... me new lokkkk, kako kulj...  nisam se napila i izludurala od nove, strašno, sve će se to uskoro nadoknadit, yes yes... end... vidjamo se, nadam se uskoro... |
|
ev želje i čestitek..
svakom sve najbolje, i tak, kaj mai kod vas ljudofi, ev stigo, ubiti prošo nam božić, makar meni je božić cijeli ovaj period...   i tak okitila bor, odmotali poklone, i tak.. nema snjega, šmrc, ma strašno, to nije to... i da ili u petak u čvari, bilo, a niš posebno, al vidla neke koje nisam mislila, ma nije mi bilo ni na kraj pameti, al srela lelasa... to me totalno razveselilo... nismo se prije toga vidli pun kurac... pošto četvrtak bio, pa ono klasika, u petak na repertuaru bio juicy i kinder jaje... jebate to me vretilo u djetinjstvo... subota bila rezervirana za bobu kojoj je jučer bio rođendan... bilo jebeno, jedino kaj, a jebiga neki ljudi, strašno... o tipovima da i ne govorim, mislim daj ajde kaj vi fakat mislite da ak kažete nekoj curi da je zgogna da će vas odmah počet jašit, pa mi vas zajebavamo cijelo vrijeme i vi to ne kužite, a mucice, baš ste...   nedjelja, badnjak, a di drugje neg u zvuku, bilo jebeno, al opet neki ljudi, neka osoba, bezveze, daj ajde, kak neki ljudi mogu bit jadni i sebični, sam se nadm da će nekima neke stvari napokon doć do glave i da se neće dozvolit ono kaj su si sad odnosno drugima dopuštali, al na kraju bilo jebeno, ne znam kolko bi morala bit glupa da mi tak neka sitnica pokvari dobru večer... ali ovu večer smo imali zadatak... zid...  uglavnom da je bilo više popilo bi se... danas cijeli dan sam gledam tv, a buraz krmi, nenadjebivo... i to to, aj pozz, vidjamo se |
|
Pozzzdraf... pa kaj mai... kom mene dobro, ljepo, pijano... da da... znam rekoh da više ne pijem, i nisam do subote kad sam bila mortusa, a bože moj desi se... uglavnom počnimo od sredine, pa čeg se sjetim... bijah na krstitkama... kuma po drugi put... sad imam kumče 1 i kumče 2... ev mi kumčeta 2  uglavnom bilo dobro na krstitkama... bijah umorna jerbo bile ujutro pa malo spavala i ne bijah na sljemenu tak da mi odrade u 6. mjesecu ne ginu... malo se jelo pilo... hah jaz nisam pila... strašno jelda... dobro bijah prisiljena popit čašu vina jerbo sem jaz kao kuma, al dobro uspjeh preživjet to... još me bili prisilili da se zakopčam jerbo sem bila prevulgarna wtf, koje bedastoće... a svečenik pravi debilček... kumče 1. mi zakon, lučakinja mala... vidi se potencijal... i tak poslje na rupicu di me čeko pelin, pa u čvaru... hmmmmm kako ide dalje... dubok san i nevjestica... uglavnom mortus... velika, ma kaj velika najveća hvala Vesni, Marinu i Heli, fala ljudofi... u drugim vjestima frfljava me izluđuju, gadi mi se, ne mogu je podnjet... svaka pomisao na nju iritira mi želudac...  u ponedjeljak bio mc¨party, (na laptopu mi čudna tipkovnica pa nema apostrof, uglavnom ovo će poslužiti)... bilo jebeno, jebeno... bobo i tamara išle samnom... vesna i buraz... ma zakon, bilo cuge, ekipe... pilo se čagalo...napilo se, ozljedilo se i tak... ko da smo se tukli na kraju, svi bili neki krvavi ozljeđeni, aj sad me sve prošlo... ne da mi se u detlje... marinković, znam da čitaš možeš ti pridnjet ovoj prići... bla bla bla... maltretiraju me s nekim ciframa... jebote kak u par minuta mi se cifra koju trebam platit povećava, prestrašno, ah ta matematika... pa ipak sem jaz ekonomist... tak bar piše... namjeravah napisat dugi post, al nejde...a ima vremena, buraz pokušava njupati kestn pire al nejde, smrznut je... gladna sam al ne znam kaj mi se jede, previš toga na izbor... lakši je život kad nemaš il imaš najosnovnije neg kad imaš previše... ak kužite kaj oču reć... jednostavnije... nemaš kaj, jedeš kaj imaš, oblačiš kaj imaš... ne zamaraš se glupim sitnicama i vidiš cijelu sliku i ne zamaraš se detaljima... ovak ti sitnici sam stvaraju muku, tak npr. odem gladna spavat neg da neš jedem jerbo ne znam kaj... a to je sitnica, a siznice se pretvaraju u veće stvari, i ljudi gube pojam o okolini i pravim vrijednosti, jerbo sad smo u tom dobu kad su ¨prave¨vrijednosti najvažnije... jednostavno biti tu... sitnice su nakraju te koje pokreću stvari... ovo veliko je samo ljesak koji brzo nestane... dosta idem negdje gledat csi, već sam propustila velik dio epizode aj pozz i vidjemo se... |
|
Ma kaj da vam velim i dal se to da opisat riječima, bilo prejebeno jučer u tvornici...
kupili karte na vrijeme, gro ekipe izvisilo... uglavnom propustili mi svadbas al mi ni žao ionak ih ne slušam... ljudi protect yourself... stop AIDS... bili prebrutalni filmići vezani o potrebi i nužnosti o zaštiti protiv AIDS-a... pipsi, ma presavršeno...    leut magnetic me ful oduševio, jebeno zvuče u živo... i na kraju bijaše urban...         dosta za sad, pozdraf vidjamo se... |
| < | travanj, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
